Autor: Beta
Mada uz raspravu o istinskoj delotvornosti i tome u kojoj meri će
to narušiti privatnost, slobode i prava građana, u Evropskoj uniji i Americi
se, po uzoru na neke azijske zemlje i Izrael, priprema uvođenje telefonskih
aplikacija za praćenje i upozoravanje građana na pretnju lica zaraženih korona
virusom u njihovoj blizini.
Istovremeno se, zasad s umerenom pažnjom, u Belgiji i Francuskoj
razvila rasprava o tome da li će vakcina protiv korona virusa, na čijem
pronalasku rade mnoge zemlje, sadržati i mikroskopski nano-čip koji bi u cilju
pouzdanijeg praćenja i zauzdavanja korona virusa bio ugrađen u telo ljudi koji
se budu vakcinisali. Zasad su stručni krugovi većinom uzdržani i čekaju na dovoljno
ocena i saznanja o mogućim tipovima vakcina.
Ali belgijski lekar, pristalica prirodnih lekova i lečenja, doktor
Tijeri Šmic, pedagoški direktor Evropskog insitututa za prirodne medicine,
snažno skreće pažnju i tvrdi da, u saradnji sa Svetskom zdravstvenom
organizacijom(SZO), fondacija multimilijardera Bila Gejtsa finansira sedam
projekata vakcine protiv koronavirusa, među kojima i unošenje nano-čipa u
ljudski organizam. Nano-čip bi omogućio „nadležnim ustanovama“, zdravstvenim i
drugim vlastima, da prate u potpunosti šta se dešava u organizmu građana, kao i
kuda se kreću i s kim su u dodiru, mada bi identitet građana morao ostati
skriven…
Belgijski lekar misli da se tu granica između kontrole zaraze virusima
i nadzora nad građanima uopšte lako može preći i posebno ukazuje na činjenicu
da se već odmaklo u traganju za vakcinom koja bi u ljudski organizam bila
usađivana kao „tetovaža“. Dr Šmic tvrdi da je Bil Gejts u istraživanja za
pronalazak vakcina protiv koronavirusa već uložio 250 miliona dolara i kaže da
bi lica koja se vakcinišu s nano-čipom dobila i neku vrstu „pasoša“ koji to
potvrđuje…a navodi i da je eksperiment s takvom čip-vakcinom već izvršen na tri
hiljade izbeglica u Tajlandu.
Velika zabrinutost zbog zdravstvenih,
ekonomskih, socijalnih, pa i političkih posledica epidemije koronavirusa
primorava vlasti u celom svetu da se posvete svim sredstvima borbi protiv ove
pošasti, jer su nepoznanice oko toga i dalje velike.
Vodeći američki virusolog Endi Gauči upozorava da će epidemija
koronavirusa ponovo napasti svet na jesen, nemačka kancelarka Angela Merkel je
poručila u parlamentu da „još hodamo po sasvim tankom ledu…a i dalje smo na
početku pandemije“. Nemačka je otud odlučila da kroz dve-tri nedelje uvede
mogućnost da građani, koji to žele, u svoje smartfon i druge mobilne telefone
ugrade upravo razvijenu aplikaciju za praćenje njihovog kretanja i dobijanja
informacija licima zaraženim koronavirusom u njihovoj blizini.
Kao i Gugl i Epl u Americi, na uvođenju ovakvog programa za
smartfon i mobilnih telefona rade još neke članice Evropske unije u kojoj je uz
saradnju naučno-tehnoloških firmi iz više zemalja već razvijena aplikacija
„Pan-European Privacy-Preserving Proximity Tracing (PEPP-PT)“ koja bi, po
ugledu na iskustvo naročito Južne Koreje, Singapura, Kine i još nekih azijskih
zemalja i Izraela, trebalo da osetno pomogne u slamanju širenja koronavirusa.
Mediji u Evropskoj uniji su podeljeni oko
toga koliko će praćenje kretanja virusa i bliskosti građana sa zaraženim licima
preko telefonskih aplikacija zaista biti bitno za suzbijanje bolesti, a koliko
to sobom nosi pretnju da neke vlasti to iskoriste za širi nadzor stanovništva.
Tako irski dnevnik „Ajriš tajms“ smatra da to zbog delotvornosti mora
biti pod nadzorom vlasti, nacionalnih zdravstvenih ustanova, ali da mora biti
vremenski ograničeno tako da korisnik aplikacije može sam da je poništi kad
epidemija prođe.
Nemački list „Frankfurter algemajne cajtung“ misli da u suštini
nema opasnosti od „orvelovskog scenarija“, jer bi, u slučaju da glavno nemačko
zdravstveno telo-Robert Koh institut na neki način zloupotrebi telefonsko
praćenje virusa i građana, nemački ustavni sud stupio u dejstvo i stavio van
snage ceo postupak, dok bi Robert Koh institut doživeo pravi slom svog ugleda i
uticaja.
Ipak pravu uzbunu je izazvala odluka
evropskog konzorcijuma „PEPP-PT“ koji dovršava posao na toj aplikaciji, da na
sajtu o tehničkim svojtvima ovog programa bez obrazloženja izbriše stav da se
„obavezuje da će koristiti decentralizovani protokol u tehnologiji“, dakle dati
puni uvid u ceo tok izrade i sadržaj aplikacije.
Švajcarski epidemiolog, jedan od vodećih ljudi u ovom pothvatu, dr
Marsel Salate je saopštio da se zato povlači iz konzorcijuma, belgijski univerzitetu
u Luvenu je izrazio „krajnju zabrinutost“, a italijanska ISI fondacija i
nemački Helmholc centar za informacionu bezbednost su predočili da je reč o
„dvosmislenosti u rukovođenju i komuniciranju“.
Akademske ličnosti iz 25 zemalja EU su takođe stavili do znanja
svoju veliku zabrinutost i zatražili od vlada da ne prihvate primenu aplikacije
koja bez uvida centralizuje podatke. To bi moglo, stoji u saopštenju, da
omogući „nekoj vrsti vlasti ili privatnom sektoru da sprovodi nadzor i
katastrofalno naruši poverenje u primenu takve aplikacije u društvu“.
Evropski parlament se takođe oglasio i u rezoluciji o „usaglašenom
odgovoru na koronavirus krizu“ naglasio da visoko tehnološko praćenje lica i
zaraze mora biti „decentralizovani model podataka“. Vlasti Francuske, Nemačke,
Velike Britanije i Italije su već stavile do znanja saglasnost da preko
satelitskog sistema GPS prikupljane informacije ne smeju biti usmeravane u samo
jedan centar.
