PROROČANSTVO BAĆUŠKE RAFAILA O SADAŠNjEM I BUDUĆEM VREMENU
Kao što već napomenuh u prethodnoj belešci sa dolaskom na Svetu Goru, tačnije sa stupanjem na njeno tlo, pomolismo se, napravismo metanije i celivasmo tu svetu zemlju... Vođa našeg malog bratstva (brat kome je to bila treća poseta Svetoj Gori) nam predloži na odemo do skita Svete Trojice (skit - monaško selo) ne bi li, milošću Božijom zatekli tamo baćušku Rafaila... Nije nam znao mnogo o njemu reći (možda nije ni hteo) osim da je starac ''živi svetac'' da je prozorljiv i da ima dar od Gospoda da prepozna misli svojih sagovornika. Naravno, složismo se i krenusmo, iako nismo tačno znali ni put, ni da li je baćuška u skitu... Mojom podsvešću su odjekivale reči: ''prozorljiv!!!'...''prepoznaje misli!!!'', ali kao da nisu oslikavale svoje puno značenje... Možda zbog toga što me je nekoliko godina pre toga u svojim odajama primio i duhovno okrepio blaženopočivši patrijarh naš Pavle, pa sam već bio iskustveno upoznat sa pojmom ''živi svetac'' i shvatio da prilikom takvih susreta jedino treba ostati ''u Hristu'' i prepustiti se miru i radosti kojima takvi ljudi odišu... Prekinuo me je dogovor našeg bratstva o tome ko će šta pitati da se ne bismo ponavljali i smutili pred baćuškom... Naravno, meni nije u tom trenutku nijedno pitanje palo na pamet (avaj, nije ni do dana današnjeg) i mi posle 30-tak minuta hoda stigosmo...
 |
Skit Svete Trojice beše i više nego skromno ''domaćinstvo'' sa, očigledno, ručno pravljenim
objektima od kamena i drveta...
Sve je podsećalo na sasvim obično selo...
Pokucasmo i ubrzo nam otvori vrata monah
koji nas sasluša zamoli da ga sačekamo ispred, pa se ponovo vrati i zamoli da sačekamo još 15-tak minuta ne bi li bratstvo završilo sa obedom... Čekali smo....i nagađali hoćemo li se i koliko sporazumeti sa njime...
