PROROČANSTVO BAĆUŠKE RAFAILA O SADAŠNjEM I BUDUĆEM VREMENU
Kao što već napomenuh u prethodnoj belešci sa dolaskom na Svetu Goru, tačnije sa stupanjem na njeno tlo, pomolismo se, napravismo metanije i celivasmo tu svetu zemlju... Vođa našeg malog bratstva (brat kome je to bila treća poseta Svetoj Gori) nam predloži na odemo do skita Svete Trojice (skit - monaško selo) ne bi li, milošću Božijom zatekli tamo baćušku Rafaila... Nije nam znao mnogo o njemu reći (možda nije ni hteo) osim da je starac ''živi svetac'' da je prozorljiv i da ima dar od Gospoda da prepozna misli svojih sagovornika. Naravno, složismo se i krenusmo, iako nismo tačno znali ni put, ni da li je baćuška u skitu... Mojom podsvešću su odjekivale reči: ''prozorljiv!!!'...''prepoznaje misli!!!'', ali kao da nisu oslikavale svoje puno značenje... Možda zbog toga što me je nekoliko godina pre toga u svojim odajama primio i duhovno okrepio blaženopočivši patrijarh naš Pavle, pa sam već bio iskustveno upoznat sa pojmom ''živi svetac'' i shvatio da prilikom takvih susreta jedino treba ostati ''u Hristu'' i prepustiti se miru i radosti kojima takvi ljudi odišu... Prekinuo me je dogovor našeg bratstva o tome ko će šta pitati da se ne bismo ponavljali i smutili pred baćuškom... Naravno, meni nije u tom trenutku nijedno pitanje palo na pamet (avaj, nije ni do dana današnjeg) i mi posle 30-tak minuta hoda stigosmo...
 |
Skit Svete Trojice beše i više nego skromno ''domaćinstvo'' sa, očigledno, ručno pravljenim
objektima od kamena i drveta...
Sve je podsećalo na sasvim obično selo...
Pokucasmo i ubrzo nam otvori vrata monah
koji nas sasluša zamoli da ga sačekamo ispred, pa se ponovo vrati i zamoli da sačekamo još 15-tak minuta ne bi li bratstvo završilo sa obedom... Čekali smo....i nagađali hoćemo li se i koliko sporazumeti sa njime...
Baćuška Rafailo beše rodom iz Rusije, no zbog svoje prozorljivosti, koja u datom trenutku nije nekome odgovarala od beše ''zamoljen'' da se udalji na Svetu Goru... Ovde je okupio bratstvo od 15-tak monaha koji su se podvizavali na najstrožiji način, živeći isključivo od dela svojih ruku, ne dozvoljavajući da moderno doba ni jednim korakom zakorači u njihov skit... Električnu energiju koriste, ponekad, samo za rasvetu i ni za šta više,... Dnevno, zavisi od poslušanja, provode i po 20 časova u molitvi (što, do duše, za Svetu Goru i nije tako neobično) i sav svoj život i misli posvećuju monaškim zavetima...
U tom trenutku pred nama se pojavi baćuška... Tačnije istrča iz skita sav ozaren i nasmejan i poče nam deliti blagoslove i ''monaške pozdrave'' uz objašnjenje da je neopisivo srećan što mu konačno neko dolazi iz napaćene i svete Srbije... Po sedim loknama koje su mu padale po ramenima, i po koži lica i ruke koju mu celivah predpostavljam da je prešao 60-tu, po glasu i gotovo goloj bradi rekao bih da je tek u pubertetu, po živosti kojom je poskakivao dok nas je uvodio u konak kao da mu je tek 5-6 godina, a po bistrini pogleda kojim me je umirio i vratio u stvarnost rekao bih da je već u Carstvu Nebeskom i da je ovde na zemlji još tek toliko da mi nama malovernima svedočio o veri našoj Pravoslavnoj. U tome me nešto podseti na opterativ ''Budite kao deca, takvih je Carstvo Nebesko!'' Zaista, baćuška je već i telom i glasom podsećao na dete... A deca, ne samo duhom, već su i telesno i glasovno donekle izjednačena i zato i podsećaju na bestelesne anđele... Ovako mudar zaključak svakako nije bio plod mog sozercanja...
''Srbija je mnogo stradala u zadnje vreme...'', reče baćuška odjednom, ''i to nepravedno stradala... Ali, zato ste vi kao zemlja odužili svoj dug prema Gospodu... Mnoge stvari će vas mimoići i mnogih stvari ćete biti pošteđeni u zadnjim vremenima...''
''Da, (iznenada se okrete ka bratu do mene), nesumnjivo je da su poslednja vremena počela ili su bar u svojoj finalnoj pripremi pred početak... Pogledajte oko sebe, svud mržnja, ratovi, ustaje ''brat na brata'', a Gospod nas opominje zemljotresima, poplavama, bolestima.... Uskoro će svetom zavladati čudna bolest koja će dolaziti iz vazduha... Malo ko će biti pošteđen, ali u Srbiji neće biti ni jednog obolelog... (?!?!?). Vas će sačuvati Gospod i molitve vašeg monaštva... Samo je bitno da sa verom zakrštavate sve četri strane sveta i nebo (vazduh), da zakrštavate ono što jedete i pijete i bićete pošteđeni...
Oh, da...svakako!!! (pogled je usmerio na sledećeg brata) Monaštvo u Srbiji je jedno od najsnažnijih monaštva u svetu... Vi imate Kosovo, vašu svetu zemlju koju vam đavo uze jer stoji zapisano ''i udariće na pastira i ovce će se razbežati'', ali imate i velike molitvenike... Često u molitvi vidim dva ognjena stuba koja se podižu iz vaše Srbije ka Gospodu... I Gospodu su mile te molitve.... Jedan je stub molitva vašeg svetoga patrijarha (Pavla), pozdravite ga obavezno kada se vratite u Srbiju.... Mi molitveno opštimo i srećemo se u Gospodu, ali se nismo nikada upoznali... No, vi mu kažite da ga ja pozdravljam i on će znati ko sam... (Zaista kada je jedan od braće preneo pozdrave patrijarhu Pavlu, ovaj je samo klimnuo glavom i zahvalio mu se... Odavao je utisak da je dobio pozdrave od bliskog prijatelja iz daljine. Za drugi stub nije nam mogao tačno reći kome pripada... Nekako smo najbliže bili blaženopočivšem ocu Tadeju, ali nismo se dugo zadržavala na utvrđivanju toga.)...
Krize ima uvek i svuda (bio je odgovor sledećem bratu koji je baš uzeo vazduh ne bi li počeo svoju temu o ekumenizmu u Srbiji), ali je bitno i u vreme krize ostati u poslušanju i ispunjavanju Božijih zapovesti... Da, i vaša crkva će uskoro prihvatiti ovaj novi, svetski kalendar... Mnoge vladike su već odavno za to... Misle da će na taj način biti bliži svetu... Imate nekoliko blagočestivih vladika koje se bore, molitvom i delima, da odlože ovaj čin, ali će on svakako nastupiti... Ali, ne...ne brate moj ne treba ratovati i boriti se protiv svojih.... Pustite neka oni daju svoj odgovor prema Gospodu... Vas Gospod neće pitati zašto ste prihvatili novi kalendar, jer vas neće vaše vladike pitati hoćete li da prihvatite novi kalendar... Od vas će Gospod tražiti onoliko koliko vam je i dao da rasuđujete i odlučujete... Svaki sukob, pa i verbalni vodi u rat, a rat je veliko zlo...
Na žalost (usmerio je pogled ka poslednjem bratu) treći svetski rat će doći, a sam Gospod zna kada... čini mi se da on iz milosti stalno odlaže ovaj čin, ali će zato doći iznenada i bez najave... Počeće padom neke bombe na Volgograd... Biće strašno, mnogo mrtvih, ni kamen neće ostati na kamenu... Posle više niko neće znati kako da sve to zaustavi... Ali, ubrzo će se rat pretvoriti u finalnu bitku između Islama i Hrišćanstva... Ta finalna bitka odvijaće se na teritoriji sadašnje Makedonije. Islamisti će se mesecima pregrupisavati i krenuti preko Turke i Grčke na -srbiju i preko Srbije na Rusiju. Pravoslavna vojska koja se bude pregrupisavala u Grčkoj će se izmaći preko mora, ali samo toliko da propusti islamsku vojsku, onda će se vratiti i islamisti će se naći u krugu između Pravoslavaca iz Grčke i Srbije odnosno Rusije u Srbiji. Tako će Makedonija postati istorijsko poprište odlučujuće bitke. Trećina islamista će izginuti, trećina će primiti pravoslavlje, a trećina će se zauvek povući i čekati Strašni Sud... Ne, ne Srbija će opet ostati pošteđena rata... Samo što će se zemlja toliko zagaditi od radijacije da će preživeti samo verujući... Kao u Černobilu... Kada je došlo do katastrofe svi stanovnici su evakuisani osim jednog ženskog manastira u blizini... Njih su komunisti namerno ostavili da bi videli posledice toliko jake radijacije... Kada su se vratili nakon par meseci iz helikoptera su videli neobičnu živost u manastiru... Krenuli su sa svojim skafanderima i aparatima koji su pokazivali radijaciju i do 100 puta veću od dozvoljene... No u trenutku prolaska kroz kapiju manastira svi su aparati pokazivali da radijacije nema... Naučnici su više puta prolazili i vraćali se i uvek bi se dešavalo isto... I ne samo da su monahinje i životinje bile potpuno zdrave i žive, već svaka travka na manastirskim njivama koju je dotakla monaška ruka, pa makar to bio i korov koji je oplevljen i bačen, bio je bez radijacije... A sve ono što monasi nisu dirali bilo je smrtonosno... I šta su komunisti uradili? Zabranili su da ikada iko spomene ovaj događaj... Ali, nisu ga mogli gurnuti u zaborav... Tako i vi draga moja braćo, zakrstite sve četri strane sveta, nebo, hranu i vodu i ne bojte se!!!''
Ovde smo otprilike i završili naš razgovor... Odveo nas je u crkvu da se zahvalimo Presvetoj Trojici što nas je okupila i počeo deliti blagoslove i otpuštati... Mene je prvog blagoslovio, jer sam mu bio najbliži, potom ostalu sedmoricu, a onda me je ponovo pozvao da me blagoslovi...
''Ali, Vi ste me već blagoslovili'' pobunio sam se, ni sam ne znam zašto...
''Nije važno, reče mi on uz osmeh, tebi će trebati još jedan blagoslov!''
Poslušao sam ga i primio njegov celiv u teme (mislim da je sve tako celivao, ali eto nikada nikog ne pitah o tome)... Eto, možda je taj drugi blagoslov bio upućen ovom mom pisanju... A ovo su tek nekoliko časova prvog dana na Svetoj Gori...
Stefan Rajčić
26. april, 2001.
https://www.facebook.com/180816091378/photos/a.184583456378/184586531378/?type=3&theater
Нема коментара:
Постави коментар