Претражи овај блог

субота, 9. мај 2020.

03. Dorijan Nuaj o tehnokratiji

Doriujan Nuaj je pisac (poeta) koji obrađuje prilično mračne teme. Na ivici između okultivizma i duhovnosti spada u grupu autora koje ne može čitati svako. No, čak i on povremeno mračan i izopačen, shvata i poistopvećuje tehnokratiju sa njuejdžom i kao takvu je smatra veoma opasnom i desktruktivnom. Prenosimo deo njegovog viđenja ovog pokreta, čiji ostatak možete pročitati na linku ispod...


Tehnoratija je zapravo zamena za drogu? (Doriujan Nuaj)


,,Holistička vizija sveta odgovara posvećenicima i misticima, jednom posebnom soju, ezotericima a ne profanima. Međutim, ideja njuejdža jeste inkluzivna, da uz pomoć inovativnih, jednostavnih i brzih spiritualnih tehnika, obuhvati što veći broj ljudi i dovede ih do izmenjenog stanja svesti i prihvatanja holističke slike sveta. Rečnikom Harija Potera, njuejdž širom otvara vrata percepcije za tzv normalce (muggles). Neko bi se zapitao šta ima tu loše? Načelno, sve je to u redu, ali podizati svest i širiti percepciju, bez da to čini nekakav Don Huan ili adekvatni Tibetanac, šejh ili ko već stručan i sa debelim stažom, nego kakav priučeni njuejdžer izvan verodostojnog inicijacijskog lanca, jeste put ka teškoj manipulaciji, opasnim (samo)obmanama i pripremi terena za jedan novi oblik totalitarizma. Svest nalik holističkoj jeste svest adepta a ne profanih. Umesto stvarne svesti o jedinstvu i povezanosti svega sa svim, profani jedino može uzgajati ideološku svest o istom predmetu bez da je to tako i zaista doživeo. Pa čak i da je doživeo, profani, uz pomoć ma kojih njuejdž spiritualnih tehnika i metoda, nema načina da održi tu istu svest ili da u nju ulazi po volji bez posledica koje bi u najmanju ruku mogle biti traumatične.

U ideološkom i političkom smislu, njuejdž je za razliku od fašizma i komunizma, više utemeljen u životu i orijentisan ka životu i opštim težnjama ljudi te je otud obuhvatniji i totalniji. Njuejdž je zato opasniji jer njegovo polazište nije rat: klasni, verski ili rasni. Zato njuejdž gotovo da i nema protivnika, nema neprijatelja, nema sukoba već samo jedinstva - bez obzira na razlike (koje su iluzija). Njuejdž neposrednije crpe iz baštine, iz ezoterijskog i mitskog, kombinujući ga sa modernim i naučnim, ali je u suštini, kako je to Lakroa lepo pokazao, iracionalan. Njuejdž nije sklon analizi nego prevazilaženju i ujednačavanju. Magijskim jezikom govoreći, njuejdž ne koristi mač nego je njegovo najomiljenije oruđe pehar. Ako ga i koristi, taj mač je više eksponat potopljen na dnu jezera tek da pruži legitimitet akvatičkim namerama i zavede u suštini i dalje racionalne umove našeg vremena.

    "Milenarizam velike prekretnice, holistička metafizika i neophodnost ličnog preobražaja, čine, na neki način, tvrdo jezgro ideologije Novog doba. Ali time se sadržaj Novog doba ne iscrpljuje. Ono sebe predstavlja i kao kulturnu pojavu ogromnih dimenzija koja se širi na sve oblasti duhovnog života... Novo doba ne dozvoljava postojanje drugačijih misli od svojih i neodoljivo teži ka totalizujućem poimanju sveta, nudeći odgovore na sva pitanja koja čovek sebi postavlja. Ta kulturna hegemonija proizlazi čak i iz ideje holizma. U stvari, čim se metafizički pojam ukupnosti prihvati kao neprikosnovena istina, tradicionalni oblici kulturnog života, religije, nauke, ezoterizma itd. dobijaju izgled ograničenih i nepotpunih doprinosa otkrivanju jedne stvarnosti koja suštinski predstavlja jedinstvenu celinu." (Mišel Lakroa, New Age, Ideologija novog doba, Clio, Beograd, 2001, str 36.)

U tom pogledu svaki ekskluzivizam jeste jeres Novog doba! A najveći izolator jeste ljudski ego protiv kojeg njuejdž pokreće svojevrsni džihad. Da bi se to postiglo ljudi moraju naučiti da žive po novim obrascima, da temelje svoje razumevanje na novim činjenicama: talasi, zračenja, energija, polja uticaja, multidimenzionalnost i sl, jer univerzum je hologram. Da bismo promenili svoje obrasce potrebno je da se nekako preobrazimo. Da bismo se preobrazili potrebne su nam naučno utemeljene spiritualne tehnike, rituali preobražaja, intenzivi prosvetljenja ili kakav drugi način skokovite promene svesti. U tom smislu bih parafrazirao i produbio misao Mišela Lakroa: da li je korišćenje droge zamena za nemogućnost jednostavnog i lakog načina promene svesti ili je promena svesti zamena za drogu? ''

https://bafomitras.blogspot.com/2019/02/rasprava-o-ideologiji-novog-doba.html

Нема коментара:

Постави коментар